понедельник, 8 декабря 2014 г.

Стихи русских поэтов. Б. Пастернак "Снег идёт" и другие стихотворения



Борис Пастернак

СНЕГ ИДЁТ

Снег идёт, снег идёт.
К белым звездочкам в буране
Тянутся цветы герани
За оконный переплёт.

Снег идёт, и всё в смятеньи,
Bсё пускается в полёт,
Чёрной лестницы ступени,
Перекрёстка поворот.

Снег идёт, снег идёт,
Словно падают не хлопья,
А в заплатанном салопе
Сходит наземь небосвод.

Словно с видом чудака,
С верхней лестничной площадки,
Крадучись, играя в прятки,
Сходит небо с чердака.

Потому что жизнь не ждёт.
Не оглянешься и святки.
Только промежуток краткий,
Смотришь, там и новый год.

Снег идет, густой-густой.
В ногу с ним, стопами теми,
В том же темпе, с ленью той
Или с той же быстротой,

Может быть, проходит время?
Может быть, за годом год
Следуют, как снег идёт,
Или как слова в поэме?

Снег идёт, снег идёт,
Снег идёт, и все в смятеньи:
Убелённый пешеход,
Удивлённые растенья,
Перекрёстка поворот.


Boris Pasternak

La Neve Cade  

La neve cade, la neve cade.
Alle bianche stelline in tempesta
si protendono i fiori del geranio
dallo stipite della finestra.

La neve cade e ogni cosa è in subbuglio,
ogni cosa si lancia in un volo,
i gradini della nera scala,
la svolta del crocicchio.

La neve cade, la neve cade,
come se non cadessero i fiocchi,
ma in un mantello rattoppato
scendesse a terra la volta celeste.

Come se con l’aspetto d’un bislacco
dal pianerottolo in cima alle scale,
di soppiatto, giocando a rimpiattino,
scendesse il cielo dalla soffitta.

Perché la vita stringe.
Non fai a tempo
a girarti dattorno, ed è Natale.
Solo un breve intervallo: guardi, ed è l’Anno Nuovo.

Densa, densissima la neve cade.
E chi sa che il tempo non trascorra
per le stesse orme, nello stesso ritmo,
con la stessa rapidità o pigrizia,
temendo il passo con lei?

Chi sa che gli anni, l’uno dietro l’altro,
non si succedano, come la neve,
o come le parole di un poema?

La neve cade, la neve cade,
la neve cade e ogni cosa è in subbuglio:
il pedone imbiancato,
le piante sorprese,
la svolta del crocicchio.  

Boris Pasternak

Il neige
 
C’est la neige, c’est la neige.
Fascinés par ses flocons
Les géraniums se tendent
Au-delà des croisillons.

C’est la neige et tout s’égare,
Tout s’envole aux alentours,
L’escalier aux marches noires,
Le tournant du carrefour.

C’est la neige, c’est la neige,
Ces flocons qui tombent, c’est
Le ciel qui descend sur terre
En pelisse rapiécée.

Qui, furtif et l’air fantasque,
Nous arrive du grenier
En jouant à cache-cache
Dans la cage d’escalier.

Car la vie ne peut attendre.
C’est Noël, et moins de temps
Qu’il ne faut pour vous le dire,
C’est déjà le nouvel an.

Et la neige tombe, épaisse.
Dans son pas, du même pied,
Avec la même paresse,
La même célérité
Va peut-être le temps même

Les année peut-être vont
Comme les mots d’un poème
Ou la neige à gros flocons ?

C’est la neige, c’est la neige,
C’est la neige et tout s’égare,
Les passants enfarinés,
Et les plantes étonnées,
Le tournant du carrefour.

Зимняя ночь

Мело, мело по всей земле
Во все пределы.
Свеча горела на столе,
Свеча горела.
Как летом роем мошкара
Летит на пламя,
Слетались хлопья со двора
К оконной раме.
Метель лепила на стекле
Кружки и стрелы.
Свеча горела на столе,
Свеча горела.
На озаренный потолок
Ложились тени,
Скрещенья рук, скрещенья ног,
Судьбы скрещенья.
И падали два башмачка
Со стуком на пол,
И воск слезами с ночника
На платье капал.
И все терялось в снежной мгле
Седой и белой.
Свеча горела на столе,
Свеча горела.
На свечку дуло из угла,
И жар соблазна
Вздымал, как ангел, два крыла
Крестообразно.
Мело весь месяц в феврале,
И то и дело
Свеча горела на столе,
Свеча горела. 

1946

Winter's night

Blizzards were blowing everywhere
Throughout the land.
A candle burned upon the table,
A candle burned.  

As midgets in the summer fly
Towards a flame,
The snowflakes from the yard swarmed to
The window pane. 
And, on the glass, bright snowy rings
And arrows formed.
A candle burned upon the table,
A candle burned. 
And on the white illumined ceiling
Shadow were cast,
As arms and legs and destinies
Fatefully crossed. 
Two slippers fell on to the floor
With a light sound,
And waxen tears dripped from the candle
On to a gown. 
No object in the misty whiteness
Could be discerned.
A candle burned upon the table,
A candle burned. 
A mild draught coming from the corner
Blew on the candle,
Seduction's heat raised two wings crosswise
As might an angel. 
It snowed and snowed that February
All through the land.
A candle burned upon the table,
A candle burned.

Никого не будет в доме,
Кроме сумерек. Один
Зимний день в сквозном проеме
Незадернутых гардин. 
Только белых мокрых комьев
Быстрый промельк моховой.
Только крыши, снег и, кроме
Крыш и снега, - никого. 
И опять зачертит иней,
И опять завертит мной
Прошлогоднее унынье
И дела зимы иной, 
И опять кольнут доныне
Неотпущенной виной,
И окно по крестовине
Сдавит голод дровяной. 
Но нежданно по портьере
Пробежит вторженья дрожь.
Тишину шагами меря,
Ты, как будущность, войдешь. 
Ты появишься у двери
В чем-то белом, без причуд,
В чем-то впрямь из тех материй,
Из которых хлопья шьют. 

1931
 
There'll be no one in the house
Save for twilight. All alone,
Winter's day seen in the space that's
Made by curtains left undrawn. 
Only flash-past of the wet white
Snowflake clusters, glimpsed and gone.
Only roofs and snows, and save for
Roofs and snow - no one at home. 
Once more, frost will trace its patterns,
I'll be haunted once again
By my last-year's melancholy,
By that other wintertime. 
Once more I'll be troubled by an
Old, unexpiated shame,
And the icy firewood femine
Will press on the window-pane. 
But the quiver of intrusion
Through those curtain folds will run
Measuring silence with your footsteps,
Like the future, in you'll come. 
You'll appear there in the doorway
Wearing something white and plain,
Something in the very stuff from
Which the snowflakes too are sewn.

Февраль. Достать чернил и плакать!
Писать о феврале навзрыд,
Пока грохочащая слякоть
Весною черною горит. 
Достать пролетку. За шесть гривен
Чрез благовест, чрез клик колес
Перенестись туда, где ливень
Еще шумней чернил и слез. 
Где, как обугленные груши,
С деревьев тысячи грачей
Сорвутся в лужи и обрушат
Сухую грусть на дно очей. 
Под ней проталины чернеют,
И ветер криками изрыт,
И чем случайней, тем вернее
Слагаются стихи навзрыд.

1912


February. Get ink, shed tears.
Write of it, sob your heart out, sing,
While torrential slush that roars
Burns in the blackness of the spring. 
Go hire a buggy. For six grivnas,
Race through the noice of bells and wheels
To where the ink and all you grieving
Are muffled when the rainshower falls. 
To where, like pears burnt black as charcoal,
A myriad rooks, plucked from the trees,
Fall down into the puddles, hurl
Dry sadness deep into the eyes. 
Below, the wet black earth shows through,
With sudden cries the wind is pitted,
The more haphazard, the more true
The poetry that sobs its heart out.


Easter

There's still a twilight of the night.
The world's so young in its proceeding,
That countless stars in sky abide,
And each one, like the day, is bright,
And if the Earth contained that might,
She'd sleep through Easter in delight,
Under the Psalter reading.
There's still a twilight of the night.
It's far too early; it appears,
That fields eternally subside,
Right from crossroad to the side,
And 'til the sunrise and the light,
There is a thousand years.
The Mother Earth, of clothes deprived,
Has nothing else to wear,
To strikes the church bell through night
Or echo choirs in the air.
And from the Maundy Thursday night
Right 'til the Easter Eve,
The water bores the coastal side
And whirlpools heave.
The forest, in exposed expanse,
To celebrate Christ's Holy times,
As though in prayer, calmly stands,
In gathered stems and trunks of pines.
And in the city, in one place,
As if a mob commenced,
The naked trees sincerely gaze
Upon the Church's fence.
Their eyes are fully filled with rage.
And their concern is heard.
The gardens slowly leave their cage,
The Earth shakes wildly in its range,
They're burying the Lord.
A light is seen that dimly glows,
Black kerchiefs and the candle rows,
By weeping eyes--
And suddenly, there's a procession,
With holy shroud of the Christ
And every birch, with a concession,
Along the entrance subsides.
They walk around the royal square,
Along the sidewalk's edge.
Into the vestibule with care,
They bring the spring and springtime flair,
A scent of Eucharist in the air
And vernal rage.
And March is tossing snow around
To beggars gathered on Church ground,
As though a person just walked out,
Opened the shrine, took what he found
And gave it all away.
The singing lasts throughout the night,
Those who have wept enough, they lastly,
Calmly and gently stroll outside,
Onto the land under the light,
To read the Psalter or Apostles.
But after midnight, all will quiet,
Hearing the vernal lecture,
That if we wait just for a while,
We'll cast His death into exile
With holy resurrection.

Hamlet

The clamor ceased. I walked onto the stage.
While leaning on a jamb, through cheers,
I'm grasping in the echo's distant range
What will occur during my years.
The twilight of the night has gathered
Like thousands of binoculars on me.
If so you're willing, Father,
I beg you, take this cup from me.
I love your plan, so firm and stubborn
And I agree to play this role.
But as of now, there's another drama.
This time, expel me, I implore.
But, the predestined plot proceeds.
I cannot alter the direction of my path.
I am alone, all sinks in phariseeism.
To live a life--is not an easy task.


Борис Леонидович Пастернак (29 января (10 февраля) 1890 г. - 30 мая 1960 г.).
Борис Леонидович Пастернак родился в Москве, в семье академика живописи Л. О. Пастернака и Р. И. Пастернак. Наиболее важными для духовного становления будущего поэта явились три события: приобщение к христианству, увлечение музыкой и философией. Родители исповедовали Ветхий Завет, а русская няня тайком от них водила мальчика в православную церковь. В 1906 году окончил гимназию. Летом 1912 года на скудные средства родителей отправляется в Марбург (Германия) для обучения философии у главы неокантианцев Германа Когена. Там он получает возможность продолжать карьеру профессионального философа, но прекращает занятия философией и возвращается на родину. Позже, в 1913 Пастернак окончил Московский университет по философскому отделению историко-филологического факультета. Первым творческим увлечением Пастернака, наряду с рисованием, стала музыка. Находясь под сильным впечатлением от музыки А. Н. Скрябина, занимался шесть лет композицией. Но, получив признание А. Скрябина, юноша порвал с музыкальным сочинительством.
    Первые публикации стихотворений Бориса Пастернака относятся к 1913 году. В печати Пастернак впервые выступил в альманахе "Лирика" (5 стихотворений), затем появились его книги стихов "Близнец в тучах" (1914) и "Поверх барьеров" (1917).
    Настоящим своим поэтическим рождением Пастернак считал лето 1917 года - время создания книги "Сестра моя – жизнь!". До того Пастернак в 1913 году выступал в литературном кружке "Мусагет" прочитал доклад "Символизм и бессмертие", где уже проступала программа нового, постсимволистского сознания.
    В 1923 году он пишет поэму «Высокая болезнь», в которой создает образ Ленина. После завершения поэмы "Высокая болезнь" (1923-1928) Пастернак завершает роман в стихах "Спекторский" - о судьбе русского интеллигента, "которого должно вернуть истории". 20-е годы написаны также поэмы «905 год» и «Лейтенант Шмидт», оцененные критикой как важный этап в творческом развитии поэта. В 1929 году он публикует "Повесть" с одноименным героем стихотворного романа, которую считал первой частью будущей эпопеи и замысел которой восходил к 1918 г. В промежутках он опубликовал несколько прозаических произведений: "Аппелесова черта" (1918), "Письма из Тулы", "Детство Люверс" (оба-1922), "Воздушные пути" (1924). Однако проза Пастернака, опубликованная при его жизни, не вызвала признания современников. Зато его лирика обретала все большую известность. На I съезде писателей СССР Н. Бухарин даже противопоставил ее поэзии Маяковского как "отжившей агитке". Тому были основания, хотя сам Пастернак решительно противился возведению его на "литературный трон". В первые месяцы сражений он пишет патриотические стихотворения: "Страшная сказка", "Бобыль", "Застава", в дальнейшем - "Смерть сапера", "Победитель" и другие. После эвакуации в Чистополь в октябре 1941 году и по возвращении в Москву в августе 1943 году с бригадой писателей уезжает на Брянский фронт.
    Пастернак входил в небольшую группу поэтов «Центрифуга», близкую к футуризму, но испытывавшую влияние символистов. Поэт к своему раннему творчеству относился весьма критически и впоследствии ряд стихотворений основательно переработал. Однако уже в эти годы проявляются те особенности его таланта, которые в полной мере выразились в 20-30-е годы: поэтизация «прозы жизни», внешне неярких фактов человеческого бытия, философские раздумья о смысле любви и творчества, жизни и смерти. Истоки поэтического стиля Пастернака лежат в модернистской литературе начала XX века, в эстетике импрессионизма. Ранние стихотворения Пастернака сложны по форме, густо насыщены метафорами. Но уже в них чувствуется огромная свежесть восприятия, искренность и глубина, светятся первозданно чистые краски природы, звучат голоса дождей и метелей. С годами Пастернак освобождается от чрезмерной субъективности своих образов и ассоциаций. Оставаясь по-прежнему философски глубоким и напряженным, его стих обретает все большую прозрачность, классическую ясность. Однако общественная замкнутость Пастернака заметно сковывала силы поэта. Тем не менее Пастернак занял в русской поэзии место значительного и оригинального лирика, замечательного певца русской природы. Его ритмы, образы и метафоры влияли на творчество многих советских поэтов. Пастернак — выдающийся мастер перевода. Им переведены произведения поэтов Грузии, трагедии Шекспира, «Фауст» Гёте.
    Зимой 1945/46 г. Пастернак начал реализацию своего главного замысла - романа "Доктор Живаго" (предварительное название - "Мальчики и девочки"). В эти годы и позже активно занимается переводами трагедий Шекспира, "Фауста" Гете, грузинских лириков. 1950-е годы стали для писателя временем тяжелых испытаний. Предложенный для публикации журналу "Новый мир" роман "Доктор Живаго" был отвергнут редакцией. После издания его за рубежом (1957) и присуждения автору Нобелевской премии (1958) началась травля писателя, как в официально-литературных, так и в политических кругах вплоть до требования выдворения его за пределы страны. Вне России Пастернак себя не мыслил, что и побудило его отказаться от Нобелевской премии.
    После перенесенного инфаркта поэт умер, по заключению медицинских экспертов, от рака легких. Похоронен в поселке Переделкино Московской области. "Прощай, философия"- эти слова из автобиографической повести Пастернака "Охранная грамота" (1931) теперь значатся на мемориальной доске дома в Марбурге, где некогда проживал безвестный студент, ставший всемирно почитаемым классиком.

Комментариев нет:

Отправить комментарий